Ako odem.. A otićiću..

Ako odem, a otićiću, ne trošite suze za mnom.. Za živim se ne plače, a mrtvilo iznutra videti nećete..

Ako odem, i ne vratim se znajte da sam vas sve volela na svoj način.. I da ne žalim ni jednog trenutka što vas zavoleh i pustih da mi se prilepite za srce. Ako odem, a znajte odlazak je neizbežan, misliću na vas u noćima punog Mesca. Pohoduću vaše snove kao dobar andjeo čuvar.. Nećete biti sami pa makar i mene ne bilo kraj vas.

Otićiću u najveću kulu, presekavši sve puteve do mene.. Pohodiće me Mesec, premda ja više neću biti njegova zvezda sazvežđa.. Gledaću ga krišom kroz prozor, znaće da ga gledam..

Ako odem, pašću na zemlju kao zvezda padalica. I neće pružiti svetlost ka meni da me zadrži, odavno smo taj razgovor obavili u četiri oka:

- Ako odeš, neću te pitati za razlog. Tehnički ću znati zašto i kako, a ostalo je nebitno.

- Znam, drago mi je da me nećeš pitati za razlog. Čuvaj reči, trebaće ti…

- Za šta?

- Za starost…

- Sve sam ti rekao, sve te naučio i sve znaš… Umesto reči ti ćeš suze liti..

- Svako svoju grešku plaća..

-Ti si jedan beskičmenjak…

- Ameba? Rekoh kroz smeh, a srce se već odavno steglo nad gorkim suzama koje nailaze..

- Ne. Beskičmenjak.

- Ma šta te briga, možeš se pohvaliti u beskraju da si znao ljude i jednog beskičmenjaka koji..

Nisam završila.. Nešto toplo, kao letnja kiša palo je na mene.. Svojom vrelinom otopilo je zid koji gradih da zaštitim sebe od toliko osećanja.. Jedna kap.. Mesec je plakao.. Znao je dobro šta gubi, znao je dobro koliko ga voliim znao je sve.. 

Crvene naspram crnih linija pojaviše se u tom mirnom stvorenju. Belilo kojem zrači zamenila je tama.. Spusto se na zemlju, skonio sjaj i dopustio mi da ga vidim onakvog kakvog ga nikad nisam videla.

Pogledah jednog čoveka, totalno bezličnog i praznog.. Jakog i nežnog, krhkog i kao stena snažnog, vrelog i hladnog, ljutog i nasmejanoh, veselog i u suzama.. Svi kontrasti bejahu u njemu složeni. Nisam se uplašila.. Nasmejah se..

- Dozvoli mi.. da uradim nešto što želim.. Pogledao me je suznih očiju i zatvorio ih.. Prinela sam svoje usne i poljubila te bezlične kapke.. Nežno najnežnije što mogoh, dok su ispod njih tekle neke reke čudne boje, neki slani izvori..

Otišla sam sa Mesečevim AKO, i još uvek je u meni.. Ako odem, a otićiću.. Kada se sretnemo na pločniku i kada tvoj zrak ulgedam na putu u noćnoj tami, nemoj mi davati znak da ti još uvek značim.. Nestani iza oblaka i dozvoli mi da nastavim dalje sa uzdignutim čelom.. Ne ulazi na moj prozor noću dok brojim zvezde i ne gledaj u mene dok pokušavam da sklopim oči i zaspim.. Možda mi to uspe kada odem i padnem na zemlju..

Zlatokosa će svoju pletenicu iseći.. Staviti zapregu preko koje nećeš preći. Znam ja šta tebe jede Meseče moj, zbog čega si onako u četvrtinama sav… Neće biti ni jednog ALi, MOŽDA, neće biti Lepi moj..

Biće samo onih koji likuju što se vraćam, i oni koji te moliše da im svetlost vratiš. Malobrojni će suze liti u tami skriveni od pogleda i senki što ih prate preko dana. Trudiće se oni da me zaborave. Ako.. I treba! Nisam ja vredna pamćenja..

Ja sam samo zvezda koja se buđenjem zaboravlja..

Kada odem..

A otićiću..