I svaki pokušaj biva uzaludan,
Svaka „kula od peska“ urušena,
Svaka želja kao sidro, na dno bačena.. 
Ni tišina više prostor ne ispunjava.
Ostaje samo nemir na duši, da kolo vodi beskonačnim putem…
A kraj se zna, samo se razlog čeka..
Ako svaki uzrok ima posledicu, da li svaka nada ima nemoć?
Draga „meseceva devojko“…..ako bismo priznali da znamo nesto sto se sluti ….nestao bi svaki impuls da se nadamo…Nada je mocna,jer to je ono detinje u nama,sto se nikada ne predaje iskustvu,nego cisto i neiskvareno mislima,ceka na srecu…
Onda cu priznanje koje slutim ostaviti po strani
ostace cista neiskvarena nada, pa neka sve ide kuda hoce..
ne mora da znaci jer licno znam po meni, 17 godina sam nesto zeleo i nadao i to nesto se ispunilo, tako da znaci treba biti uporan i verovati.
Bez Dileme, samo ćeraj napred
Pozdrav
Hocu, dilema bila, otisla, sada samo ja ostajem
Blago tebi, dilema. Mene kad uhvate trileme…
UUu.. to mora da je gadno
Nisam ni znala sta cu sa dilemom ali si me utesio kada znam da tebe muce trileme 
ZeZ!!! 
Samo kada nada u necije ozdravljenje umre, to je njena smrt, ostale uvek zive negde, nekako, mozda se dugacije zovu, ali se nadaju.
Pisah i ja nesto slicno ovome..
Svi se ponekad nadju u dilemi
mene je spopala jedna koju i sve vas (mislim na ljude koji pisu) a to je ostati ili otici 
A mozda kada odes,ostala si….a kada ostanes,otisla si?…
Moguce da je tako
svidja mi se recenica…
Sve mislim da nada nema nemoć, ima samo glas srca ili razuma.
Nemoć je u neodlučnosti.
@ dollybel
Zato me ponekad uhvati „DILEMA“
ista sam ti takva:)