Odmor, Sunce, Zalazak, Mesec, Školjke, San, Ne, Španija, Možda, Jednom, Maslinjak, Daleko, Svi, Otići, Vratiti se, Ja, Nestajati, Postojati, Stub, Odlazi, Pamtiti, Zalazak, Pomračenje, Nada, Suze, Trebati, Radost, Oktobar, Plan, Slutnja, Selo, Ostati, …
Month: avgust 2008
Zbogom…
... Gledala sam dugo vremena u ekran.. Nije moguće, jeste moguće, sanjam... Ne može biti a jeste. Onako kako sam i mislila da će se desiti. Zalupio je vrata izašao napravivši ogromnu buku, preglasnu za moj mir... Kockice su se sklopile, ništa im nije falilo.. A slamka spasa odavno beše potonula. Sama.. Pa i nije …
Jutro nad Beogradom…
Jutros sam je osetila. Bila je tu odmah iza ćoška. Virila je i smeskala mi se, zna ona da je volim... Otvorila sam teška, crna vrata moje zgrade i zakoračila.. Tada sam je videla.. Zažmurih, i prolaznici me gledaše čudno, a ja sam je samo udahnula.. Moja jesen.. Osetila sam taj sladak miris jeseni na …
Idem… Ne budite me…
Idem.. Gde? U snove.. Da te budim? Nemoj, žmureću samo.. A ako zaspiš? Neću.. Ne mogu, a želela bih.. Pa ti onda ne spavaš? Spavam.. Pa kako kad samo žmuriš? A ko kaže da ako samo žmuriš ti ne spavaš?
Priča u tri slike…
Slika prva: Sedim u parku, gledam u kockasti pločnik i pitam se gomilu stvari. Zašto, kako, jeste, nije, hoću, neću.. Vreme prolazi. Slika druga: Još uvek sedim u parku, na klupi, vreme je prošlo i novo opet prolazi.. Više se ništa ne pitam.. Samo se trudim da ne trepnem. Slika treća: Trepnula sam. Prošlo je …
Kao maslačak…
Spavala sam dugo sve ovo vreme... Spavala u snu koji je od pene.. Nadah se da ću se probuditi u svetu sna koji snivah.. A probudih se na realnosti. Dogodio se "flesh"... Kao da su se kockice nekog iznenadnog sveta poklopile u milionitom delu sekunde, negde izvan svemira, i sve postalo preopšto i nimalo lično... …
Dobro jutro!
Dobro jutro svima vama! Spavalicama, radnicima, zaposlenima, nezaposlenima, beskućnicima, učenicima, studnetima, doktorima, pravnicima, učiteljima, mučiteljima, vama i njima, onima, svima... Danas nisam znala šta da radim... Reših da svratim do kuhinje i napravim vam kafe.. Ne bilo kakve.. Ne one koje se kuvaju da bi se pričalo, ni one koje se spremaju da bi se …
Nedostaje mi…
Fali mi... ... vazduh... ... miris jutra... ... sunce koje bije u oči, dok pokušavam da prelistam novine... ... ptice koje crkuću dok se još sanjivo budim... ... hladna voda ... ...burek sa sirom, kupljen uz jedno iskreno …
Vetar se ne može uhvatiti…
Volim vetar... I to ne bilo koji.. Volim onaj oštri vetar, koji duva s jeseni.. Koji nosi sa sobom lišće a donosi sneg.. rezak je njegov miris... A ne mogu ga zadržati nikako.. Odlazi.. Baš kao i ja.. Samo on za razliku od mene zna kuda hoće da ode.. A možda i njega vode neke …
Tamo daleko…
.. Iza svodova, preko misli i osećanja, do tačke nemira.. Svuda mir, za divno čudo nije onaj zloglasni mir.. Tajac.. Iako dan danas tvrdim da tisina, mir i tajac svakako moraju biti različite stvari.. Mir pomešan sa srećom.. Kada ste ispunjeni srećom tada ste i mirni.. Onako bez ikakvih potreba mirni.. Tišina.. Ne ona teška, …
Sitnice koje život znače…
Vratih se iz "razgledanja" Beogradom, zapravo izigravanja vodiča svojoj mlađoj sestri. Pokazah joj najlepše zgrade, mesta i poglede, zalazak Sunca na Kalemegdanu, odvedoh je da proba najlepše kokice, i na domaću limunadu, koju prave baš baš ... Pokazah joj svoju omiljenu pijacu, svog omiljenog prodavca cveća, starog dekicu koji je u fišek zavio samouki aranžman.. …
Jednom, nekad, možda..
.. Gledam te a ti to ne vidiš.. Pogledi nam se mimoilaze u nekim paralelnim linijama.. Možda će se po zakonu u nekoj beskonačnosti preseći, ali priznaćes i ovako vreme brzo prolazi, a tek tada.. Svakako ćeš se jednom, nekad setiti tog pogleda.. Pronaći ćeš ga u mislima, ljubavi u dalekom gradu, i setićes se …
Dobro jutro mesečari…
Sinoć da ste me u ovo vreme našli za računarom svašta bih vam napisala.. Sada, misli se ne roje.. Stoje, u mestu, i čekaju neko bolje vreme da se ispolje.. Još uvek živim u Svom Beogradu.. Onom u kome nema psovanja ujutru kad zakasni tramvaj ili autobus, gde se ljudi ne guraju, gde stara gospoda …
Za mesečare, ljude koji ne-mirno spavaju... 