Oznake

, , ,

Fali mi…

… vazduh…             … miris jutra…               … sunce koje bije u oči, dok pokušavam da prelistam novine…

… ptice koje crkuću dok se još sanjivo budim…          … hladna voda …

…burek sa sirom, kupljen uz jedno iskreno ‘kako ste komšinice’…

… hladna, slatka, crvena lubenica – samo srce da joj gricnem pa da umrem…

…petak i vraćanje knjiga u biblioteku…              …šljive, kupljenje šljiva…

… vrelina dana, ali ne ona koja guši, već ona koju udišeš punim plućima i lepo je jer je toplo…

… mačke koje u podne lenjo spavaju na bunaru…            … vreme, da jedan minut traje 60 sekundi …

… da ne kasnim kad krenem negde ..                  …da sve zavisi od mene, i rasporeda …

… smiraj dana…    …noć…                    … osećaj dok milujem mačke na stepeništu posmatrajući mesec…

…pomisao da mi treba nešto za poneti ako odlazim u šetnju jer je veče hladno..    …san…      i na kraju..

…. budjenje u neko doba noći, jer je mesec došao tačno na moj prozor, i  bacajući zrake na lice i oči, probudio me nežno, poput kakvog pera…  ustajem sanjiva, u spavaćici, bosa.. izlazim napolje i gazim preko rosne  trave.. zauvek osećaj sreće… trčim dok se po noćnoj tami osećam kao  kradljivac, a svoj sam na svome.. gledam da neko ne vidi … prilazim svome  plenu.. sakrila sam se iza krošnje drveta i polako se prikradam.. a napolju  tišina..

..pored nogu osećam svog vernog pratioca.. mačak Apoleon primetio me  je.. Verovatno se smeje mom već stalnom ritualu, ali se opet verno umiljava  oko nogu.. Uzimam ga u naručje stavljam na rame i krećemo u akciju..    hvatam prvi koji stignem.. ne vidim razliku, mrak je i nedovoljno mesečine..

Zmurim polako… Prinosim usnama taj divan plod,  mokar od rose, a hladan.. dok su mi noge mokre a mačka prede na ramenu.. Slatko.. slatko.. preslatko grožđe u mojim ustima tera gorak ukus sna.. brzo krišom kidam još jedno zrno, znajući da ne smem, da se grožđe polako seče, ceo grozd i jede.. ali onda nema tu slast… Još samo jedno i idem.. A kako mu odoleti.. Još jedno i neću više.. ulicom prolazi neko.. pijanica koja peva.. može me otkriti ..

Spustam Apoleona koji se već uspavao, brzo mu nakostrešim sve dlake po telu, iznerviram ga na brzaka čisto da se ne ukoči od tolikog spavanja, poželim mu laku noć, uzmem spavaćicu da se ne vuče po travi, i munjevito uberem još jedno zrno ‘crnog’ grožđa..

Već sam trčeći istom stazom stigla do ulaza.. polako ulazim u kuću, brišem mokre noge, i ležem u krevet.. mesec je već prosao moj prozor.. i zalazi polako.. grlim jastuk i setim se da je ostalo još jedno zrno.. stavljam ga u usta.. polako jedem i dopuštam da se neponovljiva slast, slađa od kocke šećera, razliva i pređe u slatke snove..        

Odavno nisam nikome poželela Slatku noć.. Odavno je nisam ni probala.. Fali mi..

Verujem da ću je i ove godine propustiti..

Advertisements