Oznake

,

Spavala sam dugo sve ovo vreme…

Spavala u snu koji je od pene..

Nadah se da ću se probuditi u svetu sna koji snivah..

A probudih se na realnosti.

Dogodio se „flesh“…

Kao da su se kockice nekog iznenadnog sveta poklopile u milionitom delu sekunde, negde izvan svemira, i sve postalo preopšto i nimalo lično… Kao da bejah puki posmatrač koji ne učestvuje, a sudelovala sam.. Totalno bizarno, nebitno, sastavljeno ili odvojeno, ali bitno.. meni bitno..

Ne mogu da zažmurim na činjenice.

Ne umem.

A činjenica danas je da se sve menja.

Uvek ono pitanje ČEMU TO SVE VODI? Pa pitam ja vas, čemu vodi da držim oči zatvorene i žmurim kada znam da se to dešava, mogu da sprečim ako se potrudim, ako uspem da slomim barijeru pitanja i krenem da menjam..

Jedan čovek je nešto u moru ljudi..

Ne mislim na promenu bukvalnu..

Mislim na pomoć..

Onu koja se ne šalje kao vapaj.. SOS.. ni ona koja se ne čita u pogledu..

Već onu pomoć koja je eto kao takva samo osećaj, koji moraš prepoznati…

Imadoh maslačak u rukama.. Gledah ga kako raste, a onda padoše reči na njega..

Jak ton glasa proizvde dovoljnu lavinu vetra,počeše latice da se osipaju..

Jedna po jedna.. Kamen po kamen..

Kao da to ne bi dovoljno, poželeše da ga otkinu..

Zakače na rever smatrajući da će tu lepše „cvetati“..

U samo jednom KLIK biva polomljen.. spade sa njega još paperjastih latica, nežnih i lakih kao lahor..

Sve to posmatrah, bez glasa nemo..

Nemadoh snage da uzmem i okujem maslačak..

Vezujes, kradeš mu vazduh rekli bi mi..

Uzimaš mu njegovo prirodno stanište.. Činiš greh..

Stajah samo pored njega, gledah mu sudbinu koju snivah.. Znam da sam sve mogla a ništa nisam. I obrnuto.

Nikad ga nisam više videla.. Kupila sam naočare da bih shvatila gde je nestao, prodrla malo dublje od pogleda nas slepaca..

Nije ga bilo..

Možda je samo ostao neki nevidljiv trag od silnih latica koje padoše na tlo..

Zasukaću rukave čim se oporavim od udarca svog kukavičluka.. pokušaću rukom da napipam taj ostatak a onda ću ga sakupiti.. da izraste neki novi, bolji, lepši…

Onda me vidoše zabrinutu, probuđenu iz sna..

Upitaše me u čemu je problem.. Kada im rekoh gledaše me u čudu..

Kao kada vidite nešto po prvi put..

Pa niste sigurni šta je …

Biće još maslačaka..

Rekoše mi drugi ljudi..

Hoce..

Rekoh ja..

Ili možda ipak neće..

Advertisements