Potraga za srećom…

-Dobar dan - pružih ruku, sedoh na stolicu koju mi ponudiše tiho mimikom. -Razmotrili smo Vaš (persirali su osobi daleko mlađoj, ali uglađenost je uglađenost pa da je i sto puta mlađa) CV i radni opis koji ste ostavili, kao što znate ušli ste u uži izbor. -Da, znam – rekoh samouvereno iako su možda …

One night only…

If you had one night only to live a life, šta bi uradio? Da li bi prestao da praviš treptaj oka, pamteći sve slike koje si voleo...  Ili bi ulicama trčao, do omiljenih mesta, slušajući dragu muziku na vokmenu?  Sedeo sa prijateljima I ispijao tu one night kafu? Ne bi li pokušao da shvatiš značaj …

Sat koji leti..

... U snu mi dođeš kao kakva Pikasova slika.. Vidim tvoj pogled ispod svodova nedogleda.. Tvoje trepavice ocrtavaju se na krilima lasta koje odlaze na jug.. I slika obrijanog lica pojavljuje se između nekih geometrijskih oblika misli.. Onda kada pomisliš da si obuhvatio celu sliku osetiš toplotu prstiju tu negde na samom početku ili kraju.. …

Sve je MOŽDA…

“Hej ti mala, od zrna makova, manja, šta ti je? Neki gladni vukovi te opet napadaju? Šta hoće više od tebe? Što maltretiraš samu sebe.. Kada znaš da ne umeš iz lavirinta izlaz da nađeš?“- setno reče ti.. i pojavi se u tami.. „Dobro veče..“- rekoh, više zalosno, jer opet počinjem, "Beograd spava.. svi odoše …

Predstava je završena…

Poklanjam vam potajan aplauz..  Bejaste dostojni ove predstave.. Bila sam lutka u njoj.. I zavesa se sputila.. Aplauz? Ne čujete ga.. A cela vasiona zajedno sa svim zvezdama ovog sazvežđa vam baca po cvet, na putu vašem.. Da gazite po njemu kao po mojoj duši.. Da uništite i poslednji tračak svetlosti.. Jer zašto bih sijala …

Zažmuri pa razmisli..

Ko ne sanja, poželeće..  Ko poželi, potražiće... Ko potraži, pronaćiće... Ko pronađe, pročitaće... Ko pročita, razumeće.. Ko razume, uzeće... Ko uzme... Njegovo je...

Nova lekcija…

Bi težak dan.. Umesto da propustim sve "slike" naletala sam na njih i udarale su me uzimavši mi sav vazduh iz pluća.. Slika jedan: Jedna četvorogodišnja devojčica sa nežnim rukama i zlaćanom  kosom, stala je ispred mene pruživši svoj dlan jutros na železničkoj..  Uzela sam kusur od doručka i dala joj.. Dok se okretala zapazila …

Opet ja…

Ponovo rođena.. Ista.. Nepromenjena.. Okupana jutrom.. Očešljana zorom predaka.. Pametnija za sve gluposti koje propustih kroz šaku. Pala u sunovrat koji uništava ali podigoh se kao Feniks i nastavljam jača na pukotinama. Nije tačno da ste slabiji na mestu koje je ranjeno. Kada uništite živac nastupa ravnodušnost.. I sve mnogo manje boli..