Opet ja…


Ponovo rođena.. Ista.. Nepromenjena.. Okupana jutrom.. Očešljana zorom predaka.. Pametnija za sve gluposti koje propustih kroz šaku. Pala u sunovrat koji uništava ali podigoh se kao Feniks i nastavljam jača na pukotinama. Nije tačno da ste slabiji na mestu koje je ranjeno. Kada uništite živac nastupa ravnodušnost.. I sve mnogo manje boli..