Nova lekcija…

Bi težak dan..

Umesto da propustim sve „slike“ naletala sam na njih i udarale su me uzimavši mi sav vazduh iz pluća..

Slika jedan:

Jedna četvorogodišnja devojčica sa nežnim rukama i zlaćanom  kosom, stala je ispred mene pruživši svoj dlan jutros na železničkoj..  Uzela sam kusur od doručka i dala joj..

Dok se okretala zapazila sam tu sramotu u pogledu što radi to što  radi, a opet nije imala izbora. U drugoj ruci držala je sliku Bogorodice  i kad kad bi je prislonila na srce, obično u trenutku dok je pružala onu drugu ruku za malo milostinje ka nekom..

Ko zna čemu se molila..

Prišla je ženi starijoj, majci sigurno, i nemo joj pružila ruku, prislonivši onu drugu na svoju dušu.. Žena je prezrivo pogleda i reče joj:

„Farbu za kosu imaš da kupiš a hleb nemaš?“ dodirvnuši joj onu zlaćanu prirodnu kosu bez trunke farbe a opet tako lepu..

Devojcica odmahnu glavom i promrmlja jedno „ne“, pocrvene i krete dalje, prinevši svoju ruku sa Bogorodicom ka kosi, totalno zbunjena, sa istom onom sramotom u očima..

Srce mi se delilo na hiljadu delova, ali čuh glas dvojice prosedih dekica kako je dozivaju sa „dete, dete..“ Okrenula se, prišla im, i dok su joj davali ono što su mogli i imali rekoše jednu rečenicu..

Odzvanjala je zajedno sa hukom tramvaja ta rečenica u bezdanu drugih zvukova..

Ako nemaš da daš pare sirotinji pokloni se…

Nisam mogla da pratim dalje slike, sedoh nemo u tramvaj i nastavih dan..

Slika dva:

Urlaše svi „Tako je!.. Tako je!..“ na zemlji ravnoj gde niko ne odlučuje a odkluka se čeka kao zora posle mraka a jedna zvezda u očima im sjaji..

Mladi duh opseda im kose …

Željni znanja uz svu muku bore se za svoja prava..

Iluzije, pozitivizam, bunt, protest i idealizam…

U zemlji koja mesečari svemirom

sve lično i opšte je jedna velika igra..

I kada mi se slike, kao biseri na ogrlicu nanizani, vratiše.. poželeh da odem iz zemlje..

Sa sramotom, kao onom koju sretoh u pogledu jedne male, priznajem, da ja, večiti sanjar, poželeh da napustim svoj san i odem, da kukavički, kao beskičmenjak, pobegnem..

Slika tri:

Eh. . Da je sve ovo jedan san.. Da se u zoru ipak probudim..

7 mišljenja na „Nova lekcija…

  1. Dobra većina može da odvoji neku sitninu, metalce, par dinara…ali neće…

    Ti takojeovci izgleda negativno utiču na tebe, čim hoćeš da pobegneš… Ali nemoj opet da odeš!

    P.S. Ako ipak odeš na kratko, pozdravi Mesec!
    P.P.S. I brzo se vrati!

  2. Luna Morena

    @ Gil

    Nemam ja srca da ostavim sve, pa ne mogu da odem.. pustila sam mnogo korenja svuda.. Ne idem 😉 Dobra ti noc 😉

  3. IvanB.

    Slika jedan…
    moja ocena tebe je da si previse ranjiva i osecajna osoba…
    moras nekada da koracas ovim svetom crvstim koracima.
    svi nosimo neki krst na svojim ledjima, ima onih koji ce nam suditi ima i onih koji ce nam se klanjati.

    A ovu recenicu su se zaista truditi da zamaptim jer mi je odzvanjala svo vreme dok sam citao nastavak:

    Ako nemaš da daš pare sirotinji pokloni se…

  4. Luna Morena

    @ Zelena

    Nazalost pa je svakodnevna…

    @ IvanB.

    Krupnim i hladnim koracima hodim.. Arogantnost i hladnoca osobine kazu meni srodne.. Memorisala sam je istog trenutka.. i ima logike.. Tako razlikujes prave od onih laznih.. a ima nas raznih..

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s