Potraga za srećom…

-Dobar dan – pružih ruku, sedoh na stolicu koju mi ponudiše tiho mimikom.

-Razmotrili smo Vaš (persirali su osobi daleko mlađoj, ali uglađenost je uglađenost pa da je i sto puta mlađa) CV i radni opis koji ste ostavili, kao što znate ušli ste u uži izbor.

-Da, znam – rekoh samouvereno iako su možda ocekivali nesto tipa:

„Zahvalna sam Vam na pruženoj šansi.“

– Zaista je bilo teško izabrati najbolje, istina, selekcija će biti završena tek nakon razgovora, ali ima jedno pitanje koje bih Vam postavio.

– Slušam Vas…

– Zašto bas Vi a ne neko drugi?  I da.. Zamolio bih Vas da preskočite uvod o Vašoj zahvalnosti i da mi konkretno odgovorite – rekao je poslodavac sa „facijalnim grčom“ na licu koji je predstavljao osmeh, vrlo oštrim tonom misleći da će me uplašiti.

Nisam trepnula. Naprotiv. Uzvratih osmehom. Ali iskrenim. Jer sa njima ili bez njih ja ću uspeti. U to sam sigurna. Njihovo će zadovoljstvo biti ako me budu imali u timu, ne moje, što sa njima sarađujem.

– Nisam ni imala nameru da Vam držim standardne „uvodne govore“. Odgovor je vrlo prost, rekoh sigurnim glasom, ako me nešto pitate a ja ne znam rećiću NE ZNAM…

Podigao je glavu i obrva iznad desnog oka pretvorila se u znak pitanja. Verovatno se pitao zašto bi njemu trebao neko tako „prost“. Trebala mi je ta dramska pauza i sa istim glasom, kao da se ništa nije dogodilo nastavih:
… ali ću zato prevrnuti nebo i zemlju da saznam odgovor na postavljeno pitanje. Tako ja radim.

Ovog puta to je bio osmeh. Sagao je glavu, ipak je bio vidno oduševljen, propuštenu emociju će kasnije platiti. Nakašljao se, pogledao me:

-Vrlo impresivno. Imate li Vi nekih pitanja?

-Kada počinjem da radim? – izgovorih u jednom dahu, onako jednolično hladno..

Nije bio iznenađen. Uzalud je bilo i pitanje otkud tolika sigurnost. Shvatio je da sam lišena emocija i laži. Da sve može biti samo crno i belo. Da vreme ne gubim.

– U pola osam. Delićete letke po gradu – reče i pruži mi ponovo ruku..

Otpozdravih.

-Do sutra.

Uhvatih kvaku i zakoračih.

Ništa na ovom svetu nije toliko prosto, da ne mogu da ga zakomplikujem.

Obrnuto, u mom slučaju ne važi.

14 mišljenja na „Potraga za srećom…

  1. Hm… interesantan nacin obavljanja razgovara za posao ili intervjua, ali kada si napisala na kraju da ces deliti letke… ne znam zasto je u opste bila ta formalnost.

    Naime, ono pitanje – „Zašto bas Vi a ne neko drugi?“ – mogu ti reci da na to pitanje uglavnom ljudi ne umeju da prodju razgovor. Nekada se kandidatima za posao cini da im se prilikom razgovora postavljaju neformalna pitanja, ali upravo na tim pitanjima se pokazuju kakave su osobe i da li su kompetentne za posao.

    Evo npr. uvek i stalno postavlja pitanje: Recite mi nesto o sebi i koji je vas hobi? – mozda se cini smesnim, ali dosta se moze saznati iz tog posve nebitnog pitanja.

    Ma… nije lako ni kandidatima ni onima koji odlucuju. Nego… neces moci da mesecaris toliko dugo cim si dobila posao. 😉

  2. Luna Morena

    @IvanB.

    🙂 Priznajem psihologija ima isuvise mnogo posla pri odabiru „prostih“ pitanja.. Ne volim ih, deluju mi dvolicno, a opet na osnovu njih se nista i ne zakljucuje. Bitno je samo kako ce se kandidat snaci kada ima ‘VRUC’ krompir u ruci..

    Obrati paznju na poslednju recenicu 😉

    P.S.. Ipak je mesecarenje dobar posao 😉 I sef je zadovboljan 😀

    @Zelena

    Mnogi nisu svesni sta sve mogu u godinama koje imaju. Zive unazad, a i stalno zale za necim… 😉

    @ Sparatak

    Ne, ne.. Bolje neka on meni napise na flajeru svoj, pa cu ja izabrati jedan od mnogih ispisanih flajera 😉

  3. IvanB.

    Citam poslednju recenicu

    Obrnuto, u mom slučaju ne važi.

    Hoces da kazes da je ipak i ovo bio jedan divan san!!! Mada nije tako delovalo. Delovalo je isuvise realno.

    Ili si mislila na
    U pola osam. Delićete letke po gradu… 😀

  4. Luna Morena

    @ drveniadvokat

    ..upravo tako.. nesto je „trulo“ u drzavi Danskoj 😉

    @ IvanB.

    Pa ko kaze da se snovi, ako su sanjani, ipak jedan dan ne ostvaruju?

    P.S.. seti se nema pravog pitanja i dobrog odgovora. Svako pitanje ili odogovor su na svoj nacin suvisni 😉

  5. Luna Morena

    @ IvanB.

    Koje izjave? 🙂 Ma nema problema, sa ili bez autora, vazno je da ce ti recenica koristiti.. sve ostalo, veruj mi manje bitno… Poz…

  6. treba biti samouveren i ubediti ih da verujes u sebe. Mene kad su pitali zasto bas ja, rekoh ja sam najbolji u ovom poslu i u ovom gradu, nadjite mi boljeg licno cu mu ustupiti mesto. 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s