Noć za pamćenje..

Mesec je sijao na nebu... A neke "zvezde" svima nama u srcu... Hvala svim ljudima koji su pomogli i svojim prisustvom upotpunili ovaj dogadjaj... Za one koji su propustili evo kratkog pregleda.. i ocekujemo vas naredne godine... humanitarna-revija-za-decu-sa-posebnim-potrebama

Male šanse…

Dragoj Sebi, Evo dobro sam. Ili barem tako treba da piše. Nisam umorna. I to valjda tako treba da piše. Radujem se što ću se opet ujutru u ogledalo pogledati.. Što ću moći da se osmehnem kada te vidim, onako kako oduvek želim, odmornu i nasmejanu.. U kombinaciji meni omiljenih boja.. Da znam, smejaću se …

Iz dva ugla, nekog čudnog trougla..

Sećam se tog dana.. Nije bio davno.. Vreme je sada tako nebitna stvar, da me plaši kako ga  olako shvatam. Nikada se nisam streckala zbog kašnjenja, te ružne navike.. Tog dana, videli su neki, jednu devojku na klupi ispred kockastog pločnika.. Videh je i ja ..  Sedela je na sredini. Više u "svemiru", nego tu …

Humanost je u „našim rukama“…

Kako izgleda kada se humanost i zabava spoje.. Pogledajte i pridružite se! Ono što sigurno znam je da je ovo treća humana revija organizovana. Ono što sigurno znam je da je sav novac, otisao u ruke te dece kojoj je potrebna pomoć... Ono što sigurno znam je da ovakve akcije veoma teško napraviti, ali znam …

Više ništa…

Dva je prost broj. Bar tako kažu. Deljiv samo sa jedinicom i samim sobom. Upravo to je bilo i sa nama, draga moja. Delili smo se jedinicom, i opet samim sobom. S tim što se ja još uvek delim na proste delove. Faktore. Znaš, ubila sam bubašvabu. Po prvi put-sama. Da.. Pojavila se još jedna.. …