U novogodišnjoj noći – poželeću…

Stavila je i poslednji ukras na jelku dok su lampice naizmenično bojile tamu te sobe raznim bojama. Neki mir dubina i spokoj tišine ispuniše prostoriju, a toplota od kamina učini atmosferu toplom.. Šta će poželeti kada se kazaljke poklope? Zdravlje za sebe i najmilje i ujedno svima onima kojima je ono najpotrebnije... Radost i osmeha …

Želiš li?…

Želiš li da uploviš u sigurnu luku, tamo gde te mora i bure ne mogu odvesti u daljinu? Želiš li da sanjaš otvorenih očiju, a opet da sve bude bajkovito i nestvarno? Da budeš šta god poželiš jer ipak je ovo svemoguće, a opet tako lično.. Da se vratiš kroz vreme i opet budeš svoj …

Razgovor sa sobom…

Sedeli smo jedna naspram druge. Ja i ono moje drugo „JA“ koje me gledaše ispred ogledala.. Iste, sa dve različite tačke „vremena“... Pogledala si me i upitala: Srećo - jesi ok? Jesam – rekoh, mada i nisam bila. Ala ti verujem... Šta je sad? –insistirala si... Besna sam. Svašta mi pada na pamet i bolje …

I na kraj sveta da odeš…

... Izletela sam napolje. Gušio me je i taj vazduh i to okruženje, previše svega, previše različitosti i nimalo sličnosti da bih ostala tu.. Idem a hladna košava mi duva u lice, tramvaji prolaze, ali ih ne čujem. Za divno čudo mirno je na Železničkoj stanici.. Valjda je to zatišje pred Novogodišnju buru.. Onu gde …

Savršen dan…

Rekoše mi da napišem "pozitivan" post.. Šta to znači, ne bih znala reći, valjda nešto što treba da deluje "optimistički".. Kao da ja to inače nisam... Elem.. Reših da spojim korisno i pametno, ja, ovako "priglupa" za neke stvari, ali rekoh biće optimistički, pa tako reših da napišem onima koji ne znaju kako izgleda jedan …

Once upon a December…

Stigao je I taj mesec.. Decembar. Stara godina pakuje kofere, svi nekako “lete” I “žure” a decembar čeka da ga se neko seti.. Ne zaboravljam te, šta više bojim se kad ti dođeš. Ne za druge. Ne za tebe. Ovog puta samo za sebe. Tada smo se prvi put videli Mesec I ja.... Okrenula sam …