Oznake

,

Sedeli smo jedna naspram druge. Ja i ono moje drugo „JA“ koje me gledaše ispred ogledala.. Iste, sa dve različite tačke „vremena“… Pogledala si me i upitala:

Srećo – jesi ok?
Jesamrekoh, mada i nisam bila.
Ala ti verujem… Šta je sad? –insistirala si…odraz
Besna sam. Svašta mi pada na pamet i bolje da me prodje do sutra bolje za mnoge…
I za mene pretpostavljam. Hajde ti blago meni uzmi one tablete za pamćenje i u krevet na spavanje jutro je pametnije od noći.
Ne mogu da spavam. Popila sam ih jos danas…
Ma drmni još koju…Ej I love you, love you, love you.. ti si ostvarenje mog sna!
Kakve si ti košmare onda sanjala?
Što bi rekao moj drug – važno je da smo mi svi ljudi i to je sve čovečanski…
Ovo me podseca na Marinu, Vasilisa i Grčku… Jao kad ce ta knjiga poludeću ako uskoro ne izađe…
Eto, jel ti se sad čini da si grešila za njega, da je on možda pravi za nju?
Pazi sedim i razmišljam…Možda jesam, a opet možda I nisam. Uvek stoji kao lapmpica – ne moguće da je savršen. A deluje.. Nešto mora da fali vreme će pokazati šta.. Svi su savršeni na početku…
JAOOOOOOOOOOOOOOOO! ‘Ebalo vas to što fali… (grrrrrrrrr)! Vi ne umete da budete srećni ni na 1 sekund. Odmah tražite sta ne valja… Ma odustajem!
Dobro kako god.. Odustajem i ja!
Vidiš zanimljivost – mi se svi volimo a ne razumemo se…
Upravo razmišljam šta fali i ne znam. Kad uporedim one koji imaju sve a nemaju ljubav mi smo kao „srećne“ ??? Aha.. A opet i mi imamo probleme…
Šta je onda zlatna sredina?

Ne znam. Mi bar imamo savršen dan. Valjda je to nekad dovoljno u životu. Zlatna sredina je PROSEČNOST.
Mene trenutno muči jedan problem filosofske prirode a to je..Imam jednu stranu koja veruje u bajke, u ljubav ‘na kartonu’, u siromaštvu, ali ljubav na prvom mestu. I drugu stranu koja kaže imaću udobnost ali biću lišen ljubavi. Jednačina sa dve različite strane, u odnosu čega ima više, izgleda ovako:
UDOBNOST + ljubav = LJUBAV + udobnost
Sad nađi ti meni tu sredinu???

Rekoh ti – sredina je prosecnost. Nađeš nekog ko odprilike zadovoljvava tvoje ljubavne potrebe, nađeš posao, neki stan ili kuću. Imaš dovoljno da bi bio neki ‘srednji’ sloj. Prosečnost, kompromis, ne traženje ničeg višeg. To je ispunjenje nekih tvojih najnižih kriterijuma i stavova.
Zar to nije dno dna?
Ne. To je sredina!! Ma ne znam… Ne mogu ni da prihvatim ovo što sama pričam. To je previše suvoparno, sterilno, jednolično, da čujem tebe… Šta ti mislis?
Razmišljam upravo kroz par godina šta će biti sa svima nama. Kad se umešaju malo veća pitanja kao što su kuća, posao deca, karijera,… Svakako da će se pokazati neka ‘nova’ lica . Upitaćemo se:  ‘Ko je sad ovo?’ Doći će do razdvajanja i onda ide to o čemu ti pričaš – spustićemo kriteriijume jer cemo morati… Biće i mlađih i lepših, otkud znam snalažljivijih a nad glavama će nam stajati, ko zna ko sa onim „što se ne udaš, završila si fax, imaš posao“ pitanjima.. A mi ćemo šta??? Tragati za pravom ljubavi?
Hmm.. Ne! Kresnuću se sa nekim, zatrudneti, roditi dete i biti srećna samohrana majka. Ostali mogu da se ‘ebu sa tim ‘udaj se’ i sranjima…
Onda si spala na dno! Nisi ono najmanje ostvarila – porodicu svom detetu.
Nisam promašena osoba ako se ne udam ! Kuc kuc...– udari ti par puta o ogledalo..mesecev-odraz
Nisi, ali tvoje dete će svakako biti „drugačije“ od ostale dece. Biće uskraćeno za mogućnost da shvati šta u životu znači prava ljubav i porodica.
Posebnost je nekad vrlina! Što bi ono bilo drugačije? Neće!! Ja ću u svom detetu uživati… Stizaću da budem majka, otac, drug, drugarica svom detetu i poslovna samostala samosvesna žena. Ako mi neko kaže da je to teško i neizvodljivo – klepicu ga!!!
To je tačno – ti si uvek bila luđa od ostalih.. ali to je teško i neizvodljivo…
Kad mi digneš moje filosofske živce i teraš me da razmišljam o stvarima 10 godina unapred dođe mi da te ….uh..
Vratimo se na početak. Naćićemo ljubav pa makar i na kartonu…Elem Cigana ima.. kartona ima.. voleće neko i nas –  neće nas terati da budemo samo domaćice vezane za kuću i decu..
Nemam ja ništa protiv da budem domaćica ali da mi to ne bude jedina odrednica. Pored toga sam sposobna da budem majka, supruga, prijateljica, kuma, žena od karijere imam mnogo društvenih uloga.. I setih se!
znaš sta je zlatna sredina? Sofijin brak
(knjiga „Kao da se ništa nije dogodilo – Marija Jovanović)eto ti primer!
Da tačno Aleksa! (Muž Sofijin) mada on je bio dobar ali pogrešan..
Jesi li ti znala da tako ‘prosečni’ momci budu nesrećni, u neku ruku, sa ženama koje nisu ‘prosek’. Oni bi bili srećnji, sa nekom, isto tako prosečnom
ženicom, jer imaju donekle iste poglede na život. Mada ima i momaka koji puste tako cure da napreduju. I to samo oni koji su dovoljno jaki da priznaju da uz sebe imaju izvanrednu ženu..

Jedno nepristrasno pitanje ali iskreno. Ko je ‘jači’, po tebi, on ili ja? – upitah te.
Ti imaš potrebu za ‘hranjenjem’ mozga, on to razume jer je i sam nekad težio tome, ali sad je on dovoljno realan i spreman za svakodnevni život. Mislim da se vi u tom smislu nadograđujete.
Šta se desi u jednom coveku pa postane realan? Zašto prestane da „hrani mozak “ ili mašta?
Kad te život ošine iznova, iznova, iznova onda ‘okreneš ploču’. Ti ne izgubiš potrebu za tim hranjenjem mozga – samo je potisneš kako bi imao normalan, prosečan život. To nije izgubljeno samo se javlja kad sediš sa prijateljima, na večeri kod nekog u stanu, i onda počinje…
Čime da se bavim??? Politikom? Kursom dinara? Vremenskom prognozom? Političarima? Tračevima? Muzičarima?
Da.
Ali to nisam ja…ogledalo
Nisam ni ja ali ćemo delom kroz život postati. Izvanrednost se čuva samo za izvesne trenutke a nije ti svakodnevni život. Eto suštine.
Ne želim još uvek da odrastem! Šta treba da dodjem i da kukam o deviznim rezeravama Srbije koje su otišle u „da ne kažem gde“ zbog skoka kursa dinara i neuravnoteženog stanja? Lepo zvuci zar ne? Ipak to znam bez da otvorim “24h“ i gledam u onaj Tv koji ljudima samo ispere mozak bolje od bilo koje mašine za veš. Njih treba da čujem kako pričaju da je siromaštvo u narodu??? Ne moram! Mogu samo da bacim pogled krišom u novčanik čoveka na kasi ili da ga pogledam kako se znoji kad treba da plati – pa će mi sve biti jasno i čemu sve to? Mogu li JA to da promenim? Ne mogu..
Što to meni pričaš – ne dam dete u sebi sećaš se? On jeste izvanredan – potvrda ti je onaj komentar kod tebe koji je ostavio.. Kažem ti izvnrednost je u trenucima…
Zašto je onda potiskuje? Kada oboje razumemo? Šta? Neće ga razumeti svet? Kako da ispravim to – da sebe ne povredim, da se ne izgubim, da se u svet prilagodim i ljudima oko sebe pomognem da me shvate bez da prethodno „nadograđuju“ mozak???
Onako kao što si meni rekla. Praviš se malo luda malo glupa. Ne možeš zar ne?
Ne mogu!
Radim to jedan dan i već mi gori pod nogama.. Što mi mislimo da nismo kao drugi? Kako prepotentno od nas!!!
Ulagale smo mnogo više nego drugi i mnogo više žrtvovale nego ostali…
Slušaj svoj savet – spusti se na nivo da te normalni i obični ljudi razumeju.
Prodajem sebe. Onako svojski prodajem sebe samo mi reci šta dobijam za uzvrat?

Ako si srećnik dobijaš pravu ljubav, čoveka koji moze da parira tebi, ako nisi, utopiš se u sredinu – kao kameleon..
Manje razmišljaj, promišljaj.. zivot-je-krejzi
Živi jednostavno.
Živi život.
Ne zamišljaj ga unapred previše
Ne razmišljaj o stvarima..
Počni da ih osećaš.

Jednog dana..
Ima vremena..
Sutra je novi dan.
Kurs će skočiti.
Država podivljati.
Kučići i opet lajati.
Ljudi psovati…
A ti i ja ćemo nekog ne znato prilagođavati i sami sebe polako uništiti.
Ti ovo prepiši slobodno pesimizmu..

Meni jedino treba da budem spontanija a tebi da mnogo manje misliš ko koga menja, dopunjava… Udahni život! Treba da se bolje snalaziš u svakodnevnim obavezama a tebi niko ne brani da u nekom svom krugu budes vanredna… odoh… a ti ostani pa još malo razmisljaj… – reče I ostavi me..

Zora je svanjavala.. I jutro se budilo…
Hvala ti za neprospavanu noć……

Advertisements