Za nju… Jedinstvenu i samo svoju!

… Kada ste se rodili,  zvezde su Vam se poklonile..

Dubok naklon, pomalo zajedljiv, poneki iskren..

Mesec je skinuo svoj zlatni „plašt“ i ogrnuo Vas…  

Zato po noći sijate..

Znam Vas,  jer igrasmo u istom karnevalu života, pod drugim maskama, ali sam Vas prepoznala…

Ko još može prikriti radost kada Vas ugleda…

Makar i u karakterima.

Htedoh Vam reći,  nevešto, ali od srca…

Neka svaka naredna „recka“ bude u inat ili iz inata!

Nema lepih želja…

A ja Vam  želim „ništa“.  

Baš čudno.

Ali nije…

Kada stavite na tas sve one „želje“ koje će Vam iz poštovanja poželeti,  sve one koje će mimo srca preko usana preći, gde ne postoji razlika da li je čaša do pola puna ili do pola prazna, moje „ništa“ ipak ima svoju težinu.

Parafraziram ali sa razlogom!

Ako ja kažem „ništa“ da li to znači da je moje srce mirno???

Podižem i ovu čašu u Vaše zdravlje!!!

Vreme…

Oznake

opet neko novo vreme

… Stoji na trospratnici jedne žute zgrade…

Obasjane mesečinom..

Stoji i broji dane, godine, mesece, broji vreme…

Težak posao? Ne bih rekla..

Jednoličan? Još manje…

Za isvesno vreme koje bude prošlo i koje ne uspe da prebroji, počeće i da kuca..

Jednako mom srcu večeras…

Jednako nekim novim nadama, željama, mislima, osećanjima..

Uhvaćenim ili propuštenim..

Ko to zna…

A ja se svakim sekundom zahvaljujem na  kutiji.

Biće to moja „emotivna biblioteka“…

Kolačiće ću čuvati bar neko vreme…

Meseče, sačekaj još koje veče..

Pa ću ih sa tobom podeliti…