Sedela je u maminom krilu naslonivši se tati na rame.
Njih troje, sveto trojstvo, vezano istom pričom.
-Šta si ti mamino? – upita je nežan glas…
– Ja cam mamin Andjeo!!! – odzvanjao je u noći dečiji glasić.
-A šta si tatino? – upitao je tiho čekajući da se seti…
– Ja cam tatino Cunce!!! – kroz ciku je odgovorio dečiji glasic, vodeći računa da je ne pojedu poljupcima kao prošli put…
– A kad padne mrak? – crne oci sijale su, pitajući se da li se seća tajne lozinke…
– Onda budem Mecec…
Za mesečare, ljude koji ne-mirno spavaju... 