U jednoj čudnovatoj šumi, negde ni na nebu ni na zemlji, živele su slobodne tri ptice…
Pevale, uživale svu slobodu, jutarnjeg proleća.
Naredni dan, u leto, delile su jednog crva na tri dela i cvrkutom veselile prolaznike.
Treći dan u jesen, jedna ptica, tužno je podvila rep, da bi četvrti dan, u belu zimu, napustila čarobnu šumu triju ptica.
Pesma dve ptice u čarobnoj šumi jača je nego ikada.
U svakoj šumi postoje mi i vi. I nikada ne mogu postati svi. Ma koliko god to neko silno želeo. Kao kada u igri „papir, kamen, makaze“ kamen uvek ostaje kamen.
Ovo možda nema smisla, ali u ovoj noći, bez ičega, nešto što nema smisla ipak može biti smišljeno…
Za mesečare, ljude koji ne-mirno spavaju... 