Pitanje?

Ne volim pitanja…

Obično su zatvorenog tipa,  ne daju ti nista drugo osim odgovora. 

Samo što ti retko  znaš da li si na svoje pitanje dobio dobar odgovor, sve i da ga dam.

Moraš biti jako vešt pa me „ispitati“ bez da primetim i da mi ukradeš istinu pitanjem.

A misliš li da ja kažem sve što mislim?

Evo pitah te jedno pitanje.

I tvoj odgovor može biti prost.

A možeš  ćutati.

Ćutanje mi više prija.

Jer da me znaš i poznaješ nikada me ništa ne bi pitao…

Ovako se osećam kao osuđenik, a nisam nikakav zločin počinila..

Nije ni on, a ipak bi ćutao jer me zna.

Ti i dalje nastavljaš…

Zašto, zbog čega, da li mislim, da li hoću, da li neću, volim li ili ne..

Ne čuješ me.

Razumem ja tvoju tremu, ipak nije ti lako da sediš sa mnom, unosim ti nervozu svojim mirom,  pometnju svojim pogledom koji prodire malo dublje u tvoje oči i čita ono što ni ti nećeš sam sebi da priznaš.

Nije lako razumem te u potpunosti.

Nemam ja lek protiv same sebe.

Takva sam.

Nije neko opravdanje ali eto..

Ne, nije stvar da želim da odeš.

Naprotiv, znam da kroz ovaj deo „upoznavanja“ moram da prođem, kad tad.

Mrsko mi je da nabrajam činjenice o sebi i da pričam šta volim a šta ne jer pola stvari nećeš zapamtiti.

Zurićeš u moj deklote, premda je košulja zakopčana do grla.

I ne moraš mi ugađati, nisam ja razmažena, ne moraš ni paziti šta pričaš jer tako više dolazi do izražaja ono što želiš da prećutiš.

Najbolje je da ništa ne radiš..

Najbolje je da ja sad odem…

Neću ti reći da nisi kriv da sam kriva ja, niti bilo šta slično.

Kriv si jer nisi on.

Kriva sam i ja- jer ga uporno tražim u tebi.

Po ko zna koji put…

Odoh.

12 mišljenja na „Pitanje?

  1. dollybel

    Ćutanje kaže mnogo više od riječi.
    A potraga će jednom prestati, ćutanjem ćeš znati kada.

    I samo će ponekad, kao talas, naići sjećanje. Sa plimom ili osekom, svejedno. Izbiće ti dah za trenutak, ali ćeš na to spremna biti. Bocu sa kisikom u ruke 😉

    Prosto mora tako.

  2. Gil-galad

    (Pre)chesto jedno pitanje rodi hiljadu novih, a vecina, neretko i sva ostanu bez odgovora.

    A mozda ga je zaintrigirao dekolte? U chemu ne vidim nishta loshe… 😀 😀 😀 Shalim se, znash me, crk’o bih da nisam rek’o. 😉

    Shalu na stranu, zbog ovakvih dilema sam ostavio filozofiranje po strani…

  3. # Dolllybel – Boca spremna 😉 Disem iz nje (zahvaljujuci njoj) 🙂
    # Sanjar u prolazu- Dobrodosao! A da mozes da li bi pitao nesto? 🙂
    # Gil-galad – Tacno tako! Ma nema u dekolteu nista interesantno 😉

  4. ne, ne bih
    teško mi je to objasniti, al davno naučih da nikog ništa ne pitam, naročito o osetljivim stvarima
    jer tim odgovorima nikad nista i ne dobih, a pravi odgovori leze svakom od nas u ocima samo se treba dobro zagledati 🙂

  5. IvanB.

    Zamrseno, a i dok ne dobijem reader na crnoj pozadini nista ne citam. Zapamtih samo da je zurio u tvoj dekolte iako ti bila zakopcana kosulja do grla, eto, to sam zapamtio. Vraticu se ja cim dobijem belu pozadinu u reader-u 😉

    E napisi mi na mail ili tamo kod mene koje price zelis, pa cu ti poslati
    Laku noc mesecevo devojce iz susedstva 😉

  6. Razgovor bez reci…
    Nazalost, mnogi nisu osetili magicnu moc tog razgovora !

    Luna…mali poklon tebi… 🙂

    „…Очи су кажу огледало душе
    та два језера
    понекад бистра, а понекад мутна.
    Од чега зависи њихова бистрина?
    Биће од среће!
    Туга их мути.
    А онда су непрозирна и
    у њима је тмина
    да се чак осећа и њихова дубина…“

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s