Još jedna „ona“ noć…

Ove će noći mnogi jahati „pustinjskim ladjama“ snova, gledajući u večna konačišta velikih faraona, probaće tek na koji sekund da se u tišini pustinje beskraja prepuste njenoj lepoti i bar na tren postanu „robovlasnici“ – jer dovoljno su u ovoj godini „robovali“ vremenu..

Prepustiću se i ja..

Kapetani bele lađe snova, stićiće u luku.. Toliko svega ostaće na njihovim morima.. I njihova putovanja kroz sve i svašta.. Kada se odmore i požele nove plovidbe nadaće se mirnom moru, da ga prigrle kao neko, neku kašmirsku maramu, nežno, oko vrata.. Poželeće i oni neko drugo prostranstvo tek toliko široko da se nikad ne osete usamljeni u svojem postojanju..

Poželeću i ja..

A neki ratnici u nekim vekovima sigurno se sada bore jedni protiv drugih u istim noćima u kojima mene nemir stiže.. I krv se proliva.. I suze isto.. Nema razlike u boli.. Srušiće se mostovi nekih „povezanih veza“ i ratne igre će prestati. I svetli mačevi časti  će se spustiti a ono što će ostati – nije „nežnost“ svakako..

Ostaću i ja..

Jer noći su moja jutra.

Previše crna da bih u njima uživala.

Previše teška da bih ih sa lakoćom nosila.

Previše moja, da bih ih tebi dala.

Možda su crna jutra, ono što sam ja..

18 mišljenja na „Još jedna „ona“ noć…

  1. Naivna

    Možda je tako bolje, da ostanu samo tvoja, jer kad poželiš da ih s nekim podeliš, neko ih radosno prigrli i usput ispusti.
    Ono kasnije, mnogo je gore od onog pre.
    laku noć, Luna 🙂

  2. mesecevo devojce (ajd’ da te vise ne zovem zemljakinjo, nekako mi ne ide to uz tebe)… a mozda komsinice??? a? 😀
    e ono sto htedoh prozboriti jeste da prosto ne znam sta da kazem. Posle ovih reci ostaje se nem ili nema sta pametno prozboriti.

  3. @ Naivna -Verovatno si u pravu.. NE dam ih nikom 🙂 A sta ce posle biti – ko prezivi pricace 😉 Laku noc Naivna 🙂 🙂

    @ ivanb – Dobro zovi me i „lonac“ nije problem 🙂 ima jedan „drugi problem“ mislim da se ti ovde na mom blogu pravis mnogo fin 🙂 i nikako da kazes ono sto mislis, nego stalno ili cesto ostajes nem.. 🙂 Ne mogu da verujem da te svaki put ostavim bez komentara.. Tako da! Ako je zeleni dozvoljeno da psuje 🙂 onda je i tebi dozvoljeno da se „izrazis“ pa makar to nije uvek „fino“ 🙂 🙂 razumes sta hocu da kazem 😉 sto bi Gil-galad rekao „udri“… 🙂 Tako da slobodno „komsija“ ti kako znas i umes, a sto ne bude jasno mi cemo to na „kucnom savetu“ raspraviti 🙂 🙂

  4. Povratni ping: #pratipetak #followfriday Kao i svaki put bar po par novih blogova « Uspesi, padovi i život uopšte

  5. verkic

    Luna, prvo veliki pozdrav. Već izvesno vreme sam posetilac tvog bloga i provodeći vreme na neki način s’ tobom, kao tvoj gost iako nevidljiv, moram Ti reći da me uvek svladaju mnoge emocije koje je teško preneti na papir.
    Kao što su tvoje noći tvoje, tako su i te emocije moje. Za raliku od tebe ja ih ne umem izraziti na pravi način pa zato ćutim. Ali one su tu u meni.
    Nadam se da sam dobrodošla.
    Sad bi Zelena rekla: koji…..ti sad tu…..ajd nemoj da opsujem….. naravno da si dobrodošla. 🙂 a ti????
    Odoh sanjati neke svoje snove 🙂

  6. @ verkic – Dobrodosla Verkic 🙂 Zelim ti prijatan boravak na mom blogu, drago mi je da si se javila, emocije su samo tvoje i neka ostane tako. Mesecari su ljudi koji u tisini „tumaraju“ samo njima znanim putevima i iz samo njima znanim razlozima 🙂 Drago mi je da je ovaj blog dobio jos jednog „mesecara“ 🙂 ovako javno! 🙂

    Dobrodosla si naravno 🙂 i kao i Zelenoj dozvoljeno ti je da psujes 🙂

    Budi mi pozdravljena i citamo se 🙂

  7. verkic

    Hvala Luna, ja spomenu Zelenu, naš dogovor je da kad bih ja htela da „arlaučem“ iz sveg glasa, ona dodje i kaže umesto mene sve što treba. 🙂 Šalim se. Retko psujem.
    Što ja ovo napisah kao dete u osnovnoj školi.
    Ali ne želim brisati ni menjati ništa, to sam ja. Nekad rečita, nekad ne umem odgovoriti, nekad plačem, a nekad se nalupetam da ……..
    Hvala na iskrenoj dobrodošlici !
    „Mesec je pregazio polovimu puta svog, vetar je davno zamro u nekom sokaku, a ja sedim sama u tišini sobe svoje…… Vrata sna polako otvaram …… „nastavak nekom drugom prilikom 🙂
    Pozdav do sledećeg puta.

  8. Sunce ti zarkovo, aj da ne pCujem mnogo 😉
    Ili to jedino ja radim za sve? 😀
    Ponekada mi se cini da pises ono sto ja mislim i osecam, iskreno!
    Valjda zato sto si moja vodolija 🙂

  9. dollybel

    dobro jutro bona:)

    noć je i moje vrijeme kad sama sa sobom podignem sidro i plovim..
    dokle odem, ponekad, ni sama ne znam. Samo znam da mi noći prijaju.
    Jutrom ukotvim lađu i uhvatim se tla.
    Sve do noći, pa u novu plovdbu.
    Mirno ti more 🙂

  10. @ Zelena – ne pCujes mnogo 🙂 a i ja ti ne zameram sve i da to radis 🙂 znas da te volim vodolijo moja 😉 Znam ja kako je nama „vodenima“ 😉

    @ dollybel – Neka je tebi „siroko“ more i plovi, ali nikad toliko daleko da ne mozemo da te nadjemo 😉

  11. I ta prostranstva koja su tek toliko široka da su u stvari baš po meri čoveka koji se njima kreće…i te noći koje su tvoja jutra, pa makar i crna..sve si to ti…kada
    poželiš
    da
    ostaneš
    i
    prepustiš se…
    Prelepa priča, ali ako nastavim ovako dalje da te čitam , bojim se ponavljaću se sa komentarima

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s