Oznake

,

Ove će noći mnogi jahati „pustinjskim ladjama“ snova, gledajući u večna konačišta velikih faraona, probaće tek na koji sekund da se u tišini pustinje beskraja prepuste njenoj lepoti i bar na tren postanu „robovlasnici“ – jer dovoljno su u ovoj godini „robovali“ vremenu..

Prepustiću se i ja..

Kapetani bele lađe snova, stićiće u luku.. Toliko svega ostaće na njihovim morima.. I njihova putovanja kroz sve i svašta.. Kada se odmore i požele nove plovidbe nadaće se mirnom moru, da ga prigrle kao neko, neku kašmirsku maramu, nežno, oko vrata.. Poželeće i oni neko drugo prostranstvo tek toliko široko da se nikad ne osete usamljeni u svojem postojanju..

Poželeću i ja..

A neki ratnici u nekim vekovima sigurno se sada bore jedni protiv drugih u istim noćima u kojima mene nemir stiže.. I krv se proliva.. I suze isto.. Nema razlike u boli.. Srušiće se mostovi nekih „povezanih veza“ i ratne igre će prestati. I svetli mačevi časti  će se spustiti a ono što će ostati – nije „nežnost“ svakako..

Ostaću i ja..

Jer noći su moja jutra.

Previše crna da bih u njima uživala.

Previše teška da bih ih sa lakoćom nosila.

Previše moja, da bih ih tebi dala.

Možda su crna jutra, ono što sam ja..

Advertisements