Oznake

Ne očekujte da ću reći sve što želite da pročitate.

Ali znajte da kasnim.

Redovno se izvinjavam, vama, sebi, Tebi..

Samo me On ne čuje.

A kažem mu sve  kao i ovde vama, na srpskom.

A planine između nas..

Urali?

Ne – nisu bas toliko visoki a opet se ne čujemo.

I ne volim buđenja.

Ne volim ni da spavam.

Volim da  ne volim.

Volim i da imam prava.

Iako se za njih ne borim.

Jako sam komplikovana.

Za razumevanje još i teža.

I ne znam šta hoću.

Ali znam šta neću.

Bar nešto.

Ne umem da kažem nista u „jednoj“ rečenici.

Uvek se „objašnjavam“.

Prvo sebi a onda i onome kome pričam.

Moje HOĆU jako je kao i pero na vetru.

Moje NEĆU uvek je jače od mene.

I uvek je Hoću-Neću.

Nikad ne kažem ono što mislim.

Bar ne onda kada treba.

Nemam problem sa drugima.

Uvek imam problem sa samom sobom.

Ne tražim razloge, uvek tržim opravdanja.

Izdajem samo sebe.

Ne tražim da me vole.

Ne znam ni kako bi.

Više volim da me mrze.

Ali neka je sa razlogom.

Ne obećavam puno.

Obećanja ispunjavam, do kraja života..

Nemam rok.

Plašim se svega što možete da zamislite.

A i onog što ne možete.

Namćor sam.

Nema te stvari zbog koje ja ne mogu da se naljutim.

Ali jedna reč je dovoljna da sve zaboravim.

Čak i kako se zovem.

Obožavam reči.

One prave u pravo vreme još i više.

To sam ja.

Lunamorena.

Drago mi je da vas u/poznajem!

Advertisements