Tražim pravu reč da te opišem.

I ne ide mi.

Ispunjavaš moje dane polako ali sigurno.

Radost donosiš kada te vidim, makar i u redak i dva.

Tako je mnogo stvari koje sete na tebe.

A ne znam te.

Bar ne onako kako se znaju ljudi.

Znam te tek toliko da sam sigurna da te poznajem bolje nego većina istih.

I da te razumem u potpunosti.

Svake noći preletim okeane i sretnem te.

Na ničijoj zemlji, između jave i sna.

Ti si moje ogledalo na kraju sveta.

Pred njega postiđena stanem i posramljena odem.

Jer prevelika je tvoja snaga kojom me obasipaš.

Prevelika ljubav koju mi nesebično deliš.

I drago mi je što si tu.

Jer upotpunjavaš moje verovanje da dobri ipak postoje.

Ostani zauvek na mom ramenu.

I neka ta večnost ne bude ograničena danima, satima, vremenom.

Želim da znaš da je svaki tvoj osmeh koji ne vidim i moj.

Svaka suza isplakana i moja.

I premda reči zamenjuju rukovanje duša, pružam ti svoju.

Dobronamerno, iskreno i potpuno.

Bori se a i ja ću sa tobom.

Za svaki dan, za svaki minut, za svaki dah..

Iako ovo ne radim nikad sada pravim izuzetak.

Najlepšoj osobi koju sam upoznala.

Koju sam zavolela bez dvoumljenja.

Odavde pa do beskraja.

Tebi.

Advertisements