Nebom šaraju oblaci neke svoje „slikovnice“.

I tebe mi zaklanjaju.

A trebaš mi.

Da me greješ,  glupostima mojim da se smeješ.

I topli svoj  sjaj,  sa mnom da podeliš.

Meseče moj..

Namoćor si ti.

Veliki.

Nadam da ćes se javiti.

Kroz moj prozor u sobu pojaviti.

Ne moraš se prethodno najaviti…

Ionako ja volim  nezvane goste.

One retke, najviše.

Nisam ti nikad  rekla, a mogla bih večeras..

Od svih znakova pažnje, koje od tebe dobih,  znaš li koje su mi najdrže?

One, ispisane nevidljivim slovima, na prvoj stranici svake knjige..

Meseče moj..

Advertisements