Nisam bogata toliko da imam snage da ubeđujem ljude da nisu u pravu kada gledaju samo sebe. Nemam ni toliko zivaca da objašnjavam sebe onima koji nemaju uši da čuju i tiše stvari od mog srca. Nemam baš ništa čime bih mogla da se pohvalim ovako javno a da i vama to služi na priznanje što me znate i poznajete. Ili samo čitate.

Moje cveće ne raste u saksijama na mom prozoru, ni u mojoj bašti već u mojoj duši. U raznim kutovima iste možete pronaći one retke vrste starog cveća i neke nove sadnice. I uvek ću vam dati rasad, sa nadom da ćete i vi cvetati i da će i vaše duše biti sigurno sklonište, oaza mira svima onima koji požele u istu da se sakriju.

Nemam ni metre na kvadrat, ni kvadratne metre ograđenog prostora, onog životnog da bih vas u isti pozvala i častila svim i svačim. Imam samo sve livade ovog sveta i sva brda i doline koje će nas primiti čak iako ste iznenadni gosti. Prostranstvo je moj dom. Neograničen i beskonačan. Jer jedino tako mogu da živim. Bez lanca, katanca i vezice ključeva kako bih sačuvala sve što imam.

Nemam ni bazen u kući, ni ceo sprat pod vodom, čak ni vodeni krevet. A svaki potok i svaka reka, pa i more, me dočeka široko u zagrljaj. Igraju se sa mnom i rashlade me u vrele dane. Talasi mi odnose tugu, setu i „poruke u boci“ na drugi kraj sveta. I uvek im kazem hvala na tome.

Nemam ni ptice u dvorištu a ni kanarinca u kavezu,  imam samo prijatelje na nebu koji mi mašu treptajem krila i pozdravljaju pesmom. Imam raspevan dan i pričljivu noć.

Nemam ni skupa kola. U nedostatku vremena da svojim stopalima obiđem određena mesta služim se maštom. Obišla sam tako više mesta koje možete i koje ne možete da zamislite. Bilo je sjajno i uvek se nekima rado vraćam.

Nemam kreditne kartice, bankovne račune, novce i novčanice. Nemam čak ni novčanik. Jedino što mogu da mi ukradu su reči. I nije im neko bogatstvo jer ukrasti tuđu reč nije „nauka“. Napraviti takvu reč da drugi požele da je ukradu jeste sposobnost. Ali opet ne za pohvalu. To je dar, a darovima se ne hvali. Na njima se zahvaljuje.

Nemam prijatelje u brojkama i  „like“-ove na fotografijama. Imam samo bezbroj zvezda koje me prate i jedan odsjaj koji pratim ja. Prijatelji su mi širom sveta gde god je razumevanje i poštovanje onog preko puta tebe. Bilo da su ljudi, bilo da su životinje.

Nemam ni plastične operacije na sebi, ni skupe krpice, ni markirane torbe i cipele. Imam dva oka na koje sam ponosna, osmeh koji volim da pokažem,  telo totalno nesavršeno u moru savršenstva. Ali znam da je samo moje. Jedno i jedinstveno.

Nemam etiketu na sebi, ni cenu. Čak ni šifru pod koju bi ste mogli da me svrstate. Da me ukalupite. Totalno sam vanstandardna. Samim tim ne možete me kupiti, imati posedovati. Na vašu žalost. Možete se igrati sa mnom na mom igralištu, ako umete da budete dete u odelu odraslog čoveka. Daću vam i kantice i pesak. Biću od pomoći kada poželite da sagradite kulu.

Sa mnom je lako..

Ja sam besplatna letka koja se deli slučajnim prolaznicima na kojoj ništa ne piše. A sa koje se može mnogo pročitati ako umete da vidite stvari koje niko ne vidi.

Ako sa tužnim možete suzu da podelite.

Ako siromašni umete sa siromahom  zalogaj hleba da prepolovite.

Ako sa radosnim možete da osmeh da delite.

Nemam ništa čime bih vas navela da pomislite da je moje bogatstvo materijalno. Da ga možete kupiti, zaraditi, dobiti, napraviti, ukrasti ili otuđiti.

Budite sigurni da ako posedujete bar malo ovog MOG BOGATSTVA vi nikada nećete biti siromašni duhom.

Ima li šta bolje od toga?

Advertisements