Danas je kap prelila času. Previše svega je u meni ostalo da bih mogla mirno da zaspim. Sela sam u ćošak, mrak je oko mene. Stavljam ruku na srce i priznajem.. Mogu još uvek da uživam u jednostavnosti dana i noći. Jer ne starimo mi, samo vreme. Ako i ostarimo, sami smo za to krivi …
Za mesečare, ljude koji ne-mirno spavaju... 