Oznake

Čekaću te ovde, tamo, na onom istom mestu gde razmenismo reči večnosti, u tišini jedne male sobe, u prostranstvu jednog zelenila pored reke, u buci neka dva grada, udaljena kilometrima ili samo pola sata, jedan od drugog a u hitnim slučajevima tako blizu…

Čekaću te bez pitanja, kada I da li ćeš doći…sa jednog davnog kalendara...

I kada ne budemo imali ni  minutu vremena da se  pogledamo I nađemo neku  davnu ili novu „sebe“ u  očima onog preko puta nas,  ja ću znati da si tu…

Neću se ni pitati da li se  sećaš, boja onih haljina sa  modne revije, koju  organizovasmo nesvesni  svojih mogućnosti ali itekako svesni svojih želja..

Od svojih želja sam davno odustala kao I od mnogo drugih stvari, ali tebi želim ostvarenje svakog sna, jer ti to možeš!

Vreme ne može, sve i da hoće, da izbriše onaj optimizam naspram mog večitog pesimizma…

U sećanju će, čak i da sve izbledi, ostati jedna kutija, plava kao nebo, u kojoj beše Viktor Igo…

I ona dva sedišta, radio stanica, ostaće upisani u samo jednoj noći..

Ili ih je bilo mnogo više..

Jedno „T.D“ i poljubac na belom papiru, kada svi gledaše od koga ruže stigoše, odolevaće vremenu sve dok ne sklopim oči…

A i duže…

Uzvracam recima MOJOJ TEBI za sve ovo vreme!

I jos mnogo vremena!

S.R.Z.T.T.B.

Advertisements