Svanulo je. Nedeljno jutro tiho se prikralo na prozor čika Perinog stana. Prvi zraci sunca obasjavaju čupavo stvorenje, sklupčano na tabure. Prija mu toplota. Mačak se lenjo proteže stavljajući glavu na šape. Brava u hodniku škljocnu i on otvori oči.
Čika Pero promoli glavu, nervozno pušući u brkove. Jutarnja nabavka je obavljena, hleb i novine kupljene, mleko i šećer je uhvatio poslednje, tako da danas Ruža može da spremi davno obećani sutlijaš. Nedelja je, nije praznik, ali je crveno slovo. Mogao bi i on malo da omrsi brke. Hitro skide šešir, okači stari sako na čiviluk i ostavi torbu sa namirnicama u kuhinju. Pogled mu pade na tabure i on hitrim pokretom skloni uspavanog Stanimira, sede na tabure i poče da prelistava stare novine iz komode.
-Tu je bilo, znam… u uglu.. video sam.. – nervozno baci novine i uze druge. Kada ni u njima nije pronašao šta je tražio baci i njih. Padoše na mačka Stanimira koji se uplaši, malo nakostreši i pobeže na kauč. Što je sigurno – sigurno je.
Na vratima sobe, probuđena bukom i šuškanjem novina pojavi se Perina žena Ruža.
-Zar od ranog jutra praviš nered??? Šta radiš to sad sabajle? Pa čovek samo za tobom dok raspremi, dovoljno je ceo dan ništa drugo da ne radi… – dohvati se Ruža razbacanih novina po podu i poče da ih slaže.
-Aman ženo pusti me… Tražim jedan oglas, video sam ga, za kućne ljubimce, bio je tu u uglu, znam debelim slovima napisano ,,Da vaša mačka bude lepša od Vas“, tako je pisalo, znam dobro.. Moram da nađem što pre taj broj telefona…
-Pero, jesi ti dobro danas? Rekla sam ti već hiljadu puta da ne izlaziš po suncu napolje, malo ti treba da te udari sunčanica a posle znamo nisi sav svoj – zabrinuto ga pogleda preko naočara gospa Ruža.
-Dobro sam.. Šta više odlično! Kad bih našao taj oglas bio bih još bolje a već sutra … a već sutra… svi moji problemi bili bi daleka prošlost. Dok sam se vraćao iz prodavnice tamo kod Ratkove kuće na banderi ugledah oglas. Brzo sam ga skinuo i stavio u džep ne bi li me ko pretekao. Traži se mačka … a pronalazaču nagrada.. i to kakva!!! – brkovi počeše da se smeše, oči zacakliše, dok je i dalje pogled lutao po novinama ne bi li ugledao željeni naslov.
-Kakva mačka? Pa jesi je našao? Kolika je nagrada?? – sada već poneta entuzijazmom svoga supruga dohvati i gospa Ruža novine i poče da lista, tražeći već pomenuti naslov.
-Ma nisam našao mačku. Ko će naći sijamsku mačku.. Koga briga za nju.. Meni je oglas sad potreban jer moram Stanimira odvesti tamo.. da ga srede.. ofarbaju.. malo dodaju boje.. jeste on lep mačak ali može biti i lepši.. Taman da liči na onu mačku sa poternice.. I onda je 1000 eura moje! Već sam razmislio i prvo ću platiti struju, nikad se ne zna kakva zima ide, a onda bih mogao nabaviti i koji metar drva, zlu ne trebalo, bilo je i težih vremena, ali nek se nađe.. Sačekaćemo akcije, pa ćemo uz penzionerski popust moći da uzmemo i malo mesa, da stavimo u onu pregradu od zamrzivača, da frizider ne radi na prazno, za džabe. Tebi ćemo kupiti i jedan topao kaput jer si zimogrožljiva, imaće i za to .. sve sam isplanirao.. – pričao je kao u bunilu, na licu su mu se smenjivale emocije, a prste je oblizivao posle svakog lista, ne bi li slučajno preskočio neki.
-Petre, ako sam te dobro razumela ti planiraš našeg Stanimira da daš, nekim tamo ljudima, kao da je sijamska mačka???? Pa da li si ti normalan čoveče?? Stanimir je seoska mačka, onomad smo ga doneli iz tvog sela, kada ti je otac umro, da ne ostane sam.. Ima Bog te pitaj koliko godina.. Niti je rasna mačka, niti liči na sijamsku.. Uz to je i muški mačak? Ja stvarno ne znam šta je tebi danas…- ljutitno izgovori sve u jednom dahu, baci novine na pod i ode u kuhinju da izvadi namirnice.
-Ružice moja! Stavljaj sutlijaš! Nemoj ti ništa da brineš.. I vi, žene, se našminkate, pa jedva čovek u masi da vas prepozna.. Rek’o bi čovek tuđa žena, kad ono može biti i moja… U oglasu pisalo da nećete prepoznati svog ljubimca.. E to meni treba! Da ga ni oni ne prepoznaju.. Malo ga ofarbaju, malo mu potamne dlaku na mestima gde treba i eto ga! Može biti njihov! A to što je muško – kakve veze ima? Kastriran je. Danas je to moderno, sad si muško, možeš biti zensko, a možeš biti i šta god hoćeš ako ti se nešto od ova dva ne svidi. I ja sam muško, pa opet nisam siguran baš u to – jer stalno idem u prodavnicu i pijacu, bacam đubre, stojim pored šporeta da mleko ne pokipi, zalivam ono jadno cveće da ne uvene, kad zaboraviš veš ja ga zakačim da se osuši, kad je suvo ja skinem sa žice, komotno mogu biti i žensko. Moderno doba, moderan ja, moderan mačak.. Samo da mi je da se dokopam tih 1000 eura..
-Petrašine ti si lud! Eno i Stanimir te gleda, vidi i mačak da ti nije dobro. Jeste ljudi su pali s’ duda pa ne vide i ne znaju kakva je njihova mačka. Ne baljezgaj gluposti i ne zanosi se.. Zna se šta je mačak a šta mačka.. I ko je još video da se mačke farbaju?? Gospode Bože i svi sveci, kažu da je starost teška, ali da čovek toliko može da poludi ja stvarno nisam verovala.. – ponešto dovikuje iz kuhinje, a ponešto tiho sebi u nedra.
-Aha! Evo ga! Tu je! Našao sam te! – cepa papirić oglasa sa brojem telefona i stavlja u unutrašnji džep od sakoa. Seda na kauč uzima Stanimira u krilo i nežno ga mazi. Mačak se proteže, umiljava, po nekad mjaukne, ako se čika Pera zanese u izlivu nežnosti, ali vidi se da mu pažnja i te kako prija.
-Stanimire.. Mačko moja! Sutra te vodim na jedno lepoooo mesto. Tamo će od tebe da naprave nobles. Jeste.. Ni sam sebe nećeš prepoznati – kad se vidiš u ogledalu. I da budeš fin, nemoj da me brukaš. Imaćeš mnogo bolje uslove nego ovde kod nas. Šta misliš, šta sve na meniju ima mačka od 1000 evra? Eee.. Stanimire.. Šta ti duša poželi i još preko.. Bolje ćeš jesti i od nas. Sve će to biti tvoje.. Zato nemoj da se brineš, ako ti se nešto i ne svidi tamo, ti uvek možeš da se vratiš, ovde, među nas, da znaš, naša vrata će ti uvek biti otvorena.. Ali znam ja, da onaj ko jednom uđe u ,,zlatne kočije“ ne silazi lako sa njih.. – zagledan u jednu tačku, čika Pera ponovo puše u brkove i sklapa sve korake potrebne kako bi došao do svog cilja.
Iz kuhinje proviri gospa Ruža, prekrsti se videći ih zajedno i nastavi da meša sutlijaš.
Utorak je osvanuo.
Na banderi pored Ratkove kuće, na mestu oglasa za mačku, stajala je umrlica.
Našem voljenom Petru, poslednji pozdrav ..
Za mesečare, ljude koji ne-mirno spavaju... 