Oznake

Sinoć da ste me u ovo vreme našli za računarom svašta bih vam napisala.. Sada, misli se ne roje.. Stoje, u mestu, i čekaju neko bolje vreme da se ispolje..
Još uvek živim u Svom Beogradu.. Onom u kome nema psovanja ujutru kad zakasni tramvaj ili autobus, gde se ljudi ne guraju, gde stara gospoda prolaze Skadarlijom sa svojim uvaženim gospođama ispod ruke. A one sa lepezama u čipkastim šeširima ponosito gledaju oko sebe..Onaj Beograd otvoren za ljude cistog srca i neiskvarenih misli.. Ljudi koji su željni znanja i istine.. U Starom Beogradu..
Pored Železničke stanice.. Ispraćam vozove koji dolaze i odlaze i uvek se pitam ko putuje, ko je u vagonu sada? Da li vojnik koji ide na stražu, devojka koja putuje momku u zagrljaj, ili samo neko ko zauvek napušta ovaj grad…
Živim u staroj zgradi (drugarica mi kaže da je to sobica iz drugog svetskog rata sa visokim plafonom i da se takve više ne prave…).
Zapravo u oglasu je pisalo sobica sa upotrebom kuhinje i kupatila za evre… plus gazdarica.. U suštini to je 4 sa 3 plus 1 sa 1 kupatilo i vrata kuhinje koja su stalno zatvorena. Od skoro saznala sam i to da nisam sama u sobi.. Pronašla sam bubašvabu u ormaru.. Šeta se po mojim stvarima.. Možda joj je trebala neka odeća za izlazak, ali mogla je lepo da pita a ne da pretura.. Posle je nisam videla.. Pobegla je… A možda sam i ispala sebična.. Ko zna.. Možda je ipak trebalo da joj pozajmim garderobu.. Možda je i ona student…

Volim da osetim miris jutra, i znam da ih razlikujem iako sam ih mnogo dočekala budna.. Znam koje je bilo najslanije i koje je bilo najlhadnije.. Znam i kada su laste letele i kada su senice cvrkutale.. Imam čitavu arhivu jutara u policama mozga.. .

I ovako dok sedim i filozofiram sati prolaze, i sada je veoma kasno… po ovom inače „ne-tačnom“ vremenu, jer kada instalirah ovaj program zaboravih da pomerim vreme po naški, već ostavih po nekom tamo Tajvanskom vremenu .. I ne znam kako vreme da vratim unazad.. Kako da premostim tu razliku…

Verujem da sigurno negde na Zemlji postoji još jedna osoba koja ovako filozofira kao ja.. Koja misli slično kao ja.. I koja me čeka.. A ko zna možda je to bio baš dečko koga sretoh danas na pešačkom prelazu, na Slaviji… Prošao je pored mene i nije me primetio.. Nikad ne vidiš ono što prolazi pored tebe.. Okreneš se tek kada se upali crveno svetlo…

Advertisements