Zbogom…

… Gledala sam dugo vremena u ekran.. Nije moguće, jeste moguće, sanjam… Ne može biti a jeste. Onako kako sam i mislila da će se desiti.

Zalupio je vrata izašao napravivši ogromnu buku, preglasnu za moj mir…

Kockice su se sklopile, ništa im nije falilo..

A slamka spasa odavno beše potonula.

Sama..

Pa i nije mi toliko teško da podnesem samoću kada znam da je moja…  

Ali ja ću se izboriti sa svojim demonima, a ti se bori sa svojim, srećom ja ukradoh zanat o zatvaranju tegli, a tebe to tek čeka… No ipak sam ja „sitna riba“ u odnosu na velike sa kojima si se igrao.. Ja samo mačka koja lovi plen pa se igra sa njim, a ti neko ko je mačku zavarao i utekao ostavio je praznih šaka.. Nije nego..

Reči ima.. Svako lepo laže.. Pitanje je koliko je dobro uradio masku, i koliko je truda u nju ubacio jer priznaćes nema svako max faktor.. Šteta što ja tako malo verujem.. A na pijadestal me staviše moja luda glava i moja tvrdoglavost..  I ne silazim sa njega ni pokoju cenu. A i da imam cenu ti je ne možeš platiti jer nikada nisi shvatio prostu stvar. Ono JEDINSTVENA ipak ima neko značenje…Pa i u cenkanju…

Vrag je odneo sve pa i šalu..

Ostajem da čuvam lude i blesave, detinjaste i kretene..

Da im bdim nad snom a budale ostavljam na miru da spavaju svoj miran san.

Da borave  tamo gde je sve istina, realnost, puka iskrenost.

Neka im.

Ja se u taj svet nikada nisam ni uklapala. 

Svetlost primam ipak iz samo jednog prozora. A krila su vezana zbog mog ćutanja. I tako neka ostane. Glava je pognuta jer niko neće videti tugu.. Zameniću je osmehom Alfe.. a ko može uočiti razliku…Ostaću iza četiri zida ove sobe, lagaću sebe, druge, igrajući se sa njima, analizirajuci ih, nadajući se da se možda baš taj neki novi put neću opeći.. Da će me saslušati do kraja i upamtiti neku moju reč. Ne da bi je kačio na zid i razmišljao o njoj.. To je samo meni znano.. Nego da bi uspeo da me shvati.. da ne pravi iste greške prethodnika.. i sledbenika..

Ali opet sanjam.. Evo probudiću se .. Čim svane neki novi dan.. Ovaj je isuviše težak za mene.. Po svemu i svačemu..

Sutra je novi dan..

Novo jutro će svanuti..

I sećanje ima jedno DELATE..

a ako ne pomogne i tragovi ipak ostanu..

Sistem se uvek može podići iznova…

Srećom pa imadoh dobro majstora..

Sve ostalo je mačiji kašalj…

Svi smo mi ludi po malo..

samo se to sa starošću više poznaje..

Zbogom..

Do nekog novog pakla..

5 mišljenja na „Zbogom…

  1. Zaključaj vrata, i sjedi,kad si tu.
    Ne idi noćas, jer nisam baš pri snu.
    Malo je mjesta, al’ ipak, ostani…
    Rođeni…

    Ni bog, ni vino ne mogu baš sve!
    Uvijek će biti onako, kako je:
    netkom će suze,
    netkom biseri…

    Vjeruj mi!
    Rođeni!

    Bato, htjela sam letjeti!
    Bato, krila mi uzeli!
    Bato, mogla sam voljeti!
    Bato, nisu me pustili!

    Ni bog, ni vino ne mogu baš sve!
    Uvijek će biti onako, kako je:
    netkom će suze,
    netkom biseri…

    Vjeruj mi!
    Rođeni!

    Bato, htjela sam letjeti!
    Bato, krila mi uzeli!
    Bato, mogla sam voljeti!
    Bato…

    Sve su mi moje uzeli!!!

    Bato, htjela sam letjeti!
    Bato, krila mi slomili!
    Bato, mogla sam voljeti!
    Bato, nisu me pustili!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s