Oznake

, , ,

.. Iza svodova, preko misli i osećanja, do tačke nemira.. Svuda mir, za divno čudo nije onaj zloglasni mir.. Tajac.. Iako dan danas tvrdim da tisina, mir i tajac svakako moraju biti različite stvari.. Mir pomešan sa srećom.. Kada ste ispunjeni srećom tada ste i mirni.. Onako bez ikakvih potreba mirni.. Tišina.. Ne ona teška, kakva je.. to je više tajac.. Tišina gde reči ne trebaju, ne zato što je sve savršeno, već zato što jednostavno ne trebaju.. I tajac… Težak i dubok.. Kao provalija.. a opet vidi se dno samo je mnogo duboko.. Tu čak ni reči ništa ne pomažu..

Taj mir, tamo daleko, sedi i čeka.. Mene.. da se probudim, da ustanem i kriknem da ne mogu više ovako.. Da progovori slika, i boja dobije ton..  Da se led napokon otopi i napravi olujnu poplavu.. Možda će svi stajati i biće tajac.. Trajaće to Čudo nekih pet minuta i verujem da će se sat vratiti unazad za jednu sekundu, da ću ja tu svu silinu vratiti u sebe, tamo u neku teglu dok ne dobije ruke i noge i dok me ne pojede celu.. Zatvoriću je.. Napisati „još jedan neuspeh“ i staviti na policu.. Neću je otvarati.. Jedva sam je stavila unutra.. Ako je otvorim, uništiće me.. Jer sama sam to stvarala, ulagala u to.. i svoj rad te i te kako uništava… Jer ti sve najbolje utkaš u njega sitnim vezom..  Da se ne pozna.. a da se prepozna..  Da crkne selo…  od muke, od zavisti.. A ipak ću ja prva otići.. Zimnicu nema ko da jede.. A tegla je sve manje i manje… Ko još razume reči spakovane u teglu.. I ko ih može jesti pa da su i od meda.. a čemerne su.. Ovo nije post za lak dan, ili prijatnu noć.. Ovo je samo da uštedim jednu teglu.. A vrištim u sebi već odavno.. Osmeh je na licu, onaj facijalni, kao grč.. i uspeću.. moram.. i borim se.. a sad odoh.. imam osećaj da jedna tegla nije dobro zatvorena…

Advertisements